objavljeno u magazinu "Genius Domus", No. 10, 2004.
Fikcija = istinaMit o Drakuli potiče od njegovog oca Vlada Basaraba Velikog koji je 8. februara 1431. godine postao član reda Zmaja, ekskluzivnog kluba vladara i prestolonaslednika tog vremena. Znak zmaja uskoro postaje zaštitini znak vlaškog vladara, a savremenici ga zovu Vlad Dracul što zbog reda Zmaja, što zbog svireposti (Dracul = đavo, zmaj). Njegov drugi sin, takođe nazvan Vlad, vladao je vlaškom regijom od 1456 do 1462. godine, a Turci su ga zvali Seitanoglu (đavolov sin) ili Kaziklu (nabijač). Mi ga znamo kao vojvodu Vlada Tepeşa (tepeş takođe znači nabijač), a upotrebljenog u pop kulturi kao grofa Drakulu.
Vlad Tepeš je rođen od pomenutog oca i majke mu Cneajne, Moldavske princeze, u gradu Sighişoara na teritoriji današnje Transilvanije u Rumuniji. Još kao mlad Vlad je uvideo potrebu za nemilosrdnom i čvrstom vladavinom ugledajući se na svog oca. Basarab Veliki je u jednom trenutku preraspodele centara moći morao da preda svoja dva sina, Radua i Vlada, turskom sultanu kao garanciju mira i stabilnosti. Po oslobođenju 1448. mladi Vlad se vraća u Targovişte, tadašnje sedište vladara, gde mu je otac ubijen od strane plemstva, a najstariji brat Mircea živ sahranjen. Mlađi brat Radu ostaje svojevoljno sa Turcima.
Novi vojvoda Vlad je vladao Vlaškom u tri navrata na neverovatno surov način što se sa jedne strane tumači »porodičnom tradicijom«, a sa druge zverstvima i izdajama kojima je oduvek prisustvovao. Turski, nemački, ruski i rumunski izvori o njegovoj vladavini se bitno razlikuju. Turski i nemački napisi spominju
kroz mnoge priče zlog vlaškog princa poznatog po sadističkoj mašti i sklonosti ka nabijanju na kolac. Gosta kome je smetao smrad leševa sa kočeva nabio je na najviši da mu ne smeta smrad. Zatrudnelu ljubavnicu je iskasapio da bi pokazao gde leži njegov plod, a zapadnim ambasadorima koji nemaju običaj da skidaju kape pred vladarom zakucao je iste za lobanju. Nečuveno zverstvo je počinjeno nad narodom grada Braşov za vreme Vartolomejske noći, a od stotine nabijenih tela je napravljena šuma u kojoj je ozloglašeni vojvoda priredio gozbu. Rusi ga opisuju malo blaže kao pravednog plemića koji brani svoju zemlju od turske najezde. Primer reda i mira je bio zlatni pehar koji je ostavljen kod zabačenog šumskog potoka, a kojeg niko nije smeo da takne. Rumunska predanja ga predstavljaju kao nacionalnog heroja koji je u teškim vremenima uspeo da očuva red u svojoj zemlji i da je odbrani od Turaka kada su mnoge regije pale. Vladar koji je uspostavio stabilnu vlašku državu romantično je poređen sa Davidom (iz priče sa Golijatom) i nije bio ništa svirepiji od kasnijih čuvenih vladara poput Ivana groznog ili Cezara Bordžije. Negde u decembru 1476. godine Vlad Tepeş za vreme svoje treće vladavine gine u šumi severno od Bukurešta. Mesto njegovih posmrtnih ostataka nikad nije pronađeno.
Grof Drakula je rođen 1897. godine iz mašte i istraživanja irskog pisca Abrahama Stokera. »Dracula« je napisan kao epistolarni roman u kojem je opisana začudna priča o borbi protiv vampira, transilvanijskog grofa Drakule.
Posle Polidorijevog dela »Vampyr«, Stokerov roman predstavlja utemeljenje savremenog mita o sofisticiranim kreaturama žednih krvi. Vampiri iz južnoslovenske mitologije su do tada bili uboga bezumna bića koja žive od ljudske krvi. Stoker sasvim slučajno nailazi na dokument o vojvodi Vladu Drakuli i rešava da ga upotrebi za naslov svog novog romana. Radnju smešta mnogo više na sever u okolinu Bistrice i Borgo prolaza. Sva ostala sličnost sa istorijskim vojvodom, tvrde istoričari, je proizvod pop kulturne mašinerije i medija. Roman nije doživeo veći uspeh sve do upotrebe u filmskom mediju. Bela Lugosi i film Dracula iz 1931. zvanično započinju maniju publike večito željne krvopijske zavodljivosti. Grofom Drakulom i sličnim vampirima su se bavili mnogi režiseri poput Carla Theodora Dreyera, Philipa Murnaua, Romana Polanskog ili Francisa Forda Coppole. Poslednji je u svom filmu »Bram Stoker`s Dracula« učinio najveći pomak u spajanju istorijske i romansirane ličnosti čuvenog grofa/vojvode. Grof se u filmu odriče boga na čijoj strani je branio zemlju od Turaka zbog samoubistva svoje ljubljene supruge. Slična stvar se po istorijskim izvorima desila i vojvodinoj prvoj ženi. U svakom slučaju pod svim tim naslagama mita i istorije reč »Drakula« kod većine ljudi budi samo jednu sliku: bledi plemić u crnom ogrtaču, blistavih očnjaka i sa neodoljivošću koja leži u tankoj liniji između strasti i smrti.
Drakula trademarkGrof Drakula je je prevalio dosta uspešan put od surovog vlaškog vladara do ultimativne pop ikone. Drugim rečima postao je vredna robna marka svoje rodne zemlje, današnje Rumunije. Rumuniju iz vremena istočnog bloka uglavnom pamtimo po švercu, siromaštvu i katarzičnom smaknuću Čaušeskua koji je inače bio veliki fan vojvode Vlada. Rumunija na pragu evropske unije i Nato alijanse nije bitno promenila recepciju kod srpskog življa. I dalje se na nju gleda sa indignacijom kao na mesto u kojem i dalje za Vegetu i par farmerki možete dobiti mesto u vladi. Savremena Rumunija se vrlo ubrzano oporavlja od komunističkih sumanutosti pošto nju od priliva stranog kapitala ne deli nikakav general zagubljen u šumarku.
Ljubitelji mita o Drakuli (poput autora ovog teksta) započinju put od Temišvara, nekadašnje soc-trgovinske meke. Bez obzira na strane investicije ostaci dugog raspada predgrađa je strašniji od bilo čega
što možete naći u Srbiji. Put vas dalje vodi na sever, u srce Transilvanije okružene karpatskim planinama. Izlaskom iz grada možete uživati u neverovatnoj pitomosti krajolika gde se prelaz između doline i visokih planina skoro i ne primećuje. Prva stanica na Drakulinom hodočašću je Sibiu (Hermannstadt), srednjevekovni pitoreskni gradić. Gradovi ove regije su karakteristični po mešavini ostataka soc-realističke arhitekturalne eskpresije, obeležja revolucionarnog prevrata, novih zgrada i relativno očuvanih srednjevekovnih kvartova. Centralno mesto mesto zauzima Evangelistička crkva, zanimljiva mešavina bazilike i gotsko mavarskog stila iz 14. veka. Toranj pruža sjajan pogled na okolni srednjevekovni kvart. Značaj crkvi na našem vampirskom putešestviju daje mesto posmrtnih ostataka Drakulinog sina znanog kao Mihnea the Bad. Mihnea je zbog svog lošeg karaktera završio ubijen 1510. godine na stepeništu pomenute crkve posle samo jedne godine vladavine. Njegovo telo je sahranjeno iza orgulja crkve.
Sledeće odredište je Braşov, jedan od centara »vampirskog« turizma. Grad je bio poznat po čestim krvavim posetama ozloglašenog vojvode, a prava turistička odredišta su u okolini grada. Prvo i najpopularnije je dvorac Bran. Dvorac je sagradio Ludovik Anžujski u 14. veku kao odbranu
transilvanijskih prolaza. Nakon toga je služio uglavnom kao letnjikovac kraljice Marije. Drakula je u njemu boravio samo nekoliko puta, a ipak za većinu neupućenih turista to je »pravi« Drakulin dvorac (pravi Drakulin dvorac ne postoji). Odlično očuvana građevina se nalazi na uzvišenju i predstavlja mešavinu austrougarskog dvorca i vernakularne balkanske arhitekture. Organizovane ture za nemačke i japanske penzionere vas vode uskim prolazima i dosta klaustrofobičnim odajama u kojima vam poneki vodič u pola glasa ponudi jeftine, a kvalitetne rumunske Sirogojno-like džempere. U svakom slučaju se preporučuje samostalno istraživanje i ne zaboravite da na srpskom »closed for vistors« znači »uđite obavezno«. U podnožju dvorca možete uživati u filmičnoj silueti dvorca kao i u rumunskom pokušaju da prodaju nacionalnog heroja. Okolna polja se nude kao Vampire Camping paket (www.vampirecamping.com), a šira okolina dvorca je okružena nebrojenim tezgama sa vampirskim memorabilijama. Ustaljeni turistički trash koji možete naći na bilo kom srpskom vašaru, ali upakovan u horor manir. Majice, privesci, pepeljare, veštice od varjača, maska iz Scream trilogije (nema veze, bitno da je horor) i hiljade drugih nepotrepština. Tipografija je preuzeta iz Coppolinog filma, a najbolje dizajnirana stavka je flaša vina zvanog Vampir.
Desetak kilometara od dvorca Bran nalazi se dvorac Raşnov iz 14. veka, još jedna ne toliko posećena rumunska vizija vampirskog turizma. Tokom obilaska vas sve vreme prate zvuci bečkih valcera (valjda nostalgija za Austro-Ugarskom), a od bizarnih stavki možete videti zbirku sprava za mučenje i nekoliko dokumenata vezanih za našeg grofa.
Kao smeštaj u okolini ovih destinacija nude vam se ili hoteli koji liče na kartonsku scenografiju filma »Doktor Živago« ili prenoćišta nalik osnovoškolsko ekskurzijskim rupama. Hrana gotovo kao po pravilu liči na najbolje dane studentskih menzi, a jedino rumunsko shvatanje kapućina je instant prašak u toploj vodi.
Ovakva situacija se bitno promenila na bolje u Drakulinom rodnom gradu, Sighişoara. Sam grad je prosečno rumunsko naselje koje u samom srcu na uzvišenju krije pravi srednjevekovni spektakl. Drakulina rodna kuća je pretvorena u restoran koji (napokon) ima zmaja kao znak. Krvavi odrezak uz crveno vino, Drakuline portrete i pogled na sitnu kišicu sa izmaglicom predstavljaju raj za svakog goth-suckera. Sjajno dizajnirani tanjiri sa zmajevim grbom naravno nisu za prodaju. Umesto njih na ponudi opet imate gomilu istih vampirskih džidža-bidža. Sahat kula je simbol grada i predstavlja sjajnu mešavinu neobaroka i gotike. Čitavo staro jezgro je odlično očuvano, a pored manastirske crkve se nalazi i statua Vlada Tepeşa. Na obližnjem uzvišenju do kojeg se stiže “đačkim stepeništem” nalazi se škola, crkva iz 15. veka i groblje. Klinci bez obzira na okruženje izgledaju sasvim veselo i bezbrižno. U Hotelu Sighişoara konačno možete naći i ozbiljniju literaturu vezanu za istoriju i mit o grofu Drakuli. Pogled vam se pruža na gargojle na okolnim zgradama i brda zavijena maglom. Noćna mora i buncanje osobe koja spava do vas po kišnoj noći usred Drakulinog rodnog mesta bilo je malo previše čak i za velikog ljubitelja horora.
Rasprodaja istorijeRumuni sa jedne strane imaju veliki otpor prema čitavoj popularnoj mitologiji vezanoj za jednog od najvećih nacionalnih heroja, a sa druge strane imaju delimičnu svest da su u posedu velike pop ikone. Problem je naravno kako uravnotežiti tendencije ka stvaranju Vegas-like Draculalanda i dignitet i misteriju vezanu za grofa Drakulu. Brand Drakula je odavno spontano stvoren i samo čeka na kvalitetnu komercijalnu upotrebu na grofovoj rodnoj grudi. Dok Rumuni ne shvate šta to zapravo znači, Srbi bi mogli da se sete da je reč vampir jedina srpska reč koja je ušla u internacionalnu upotrebu (Rumuni imaju samo “strigoi” što u stvari znači duh) i da je stvarno središte vampirske mitologije istočna Srbija. Pored nekadašnjih herojskih spomenika i sadašnjih pravoslavnih turističkih destinacija možda bi i mi mogli da upakujemo našeg Savu Savanovića, prodamo ga za velike pare i usput shvatimo šta znači omiljena srpska reč BRAND.
To novo groblje je zamenilo osam grobalja, a projektovano je od strane Herman Bolléa (1845-1926), učenika Friedrich von Schmidta. Herman Bollé poreklom Francuz potomak je nemačke porodice arhitekata. Skoro pola veka je živeo u Zagrebu na čiju je arhitekturu izvršio velik uticaj, a posebno na rekonstrukciju velike katedrale. Gradnju Mirogoja je započeo 1879, sa prelepim arkadama, kupolama i centralnim crkvenim portalima. Arkade su završene 1917. godine, dok je centralni deo bio gotov 1929. Neorenesansni stil groblja odlikuje simetrija, sklad i smirenost. Neverovatna je upotreba vizura, kao i manipulacija dnevnim svetlom. Po prvom statutu sve su veroispovesti bile ravnopravne, tako da jedne uz druge možete videti pravoslavne, katoličke i jevrejske grobove. Mirogoj je odatle veoma bitan kao arhitektonsko dostignuće, kao umetnička galerija, ali i kao knjiga hrvatske (i podosta Jugoslovenske) istorije.
Hiljade ljudi se sa svećama upućuje ka Mirogoju da oda počast svojim preminulima. Čitavo groblje se svteluca od upaljenih sveća, a na centralnom mestu gori krst od voska. Dr. Željka Čorak, istoričarka arhitekture i umetnosti je povodom primanja Mirogoja u Udruženje zna_ajnih evropskih grobalja (ASCE) izjavila: “Hrvatska smrt ima više ukusa od hrvatskog života. Ako pogledate mirogojske kupole vidjet ćete simbole svih konfesija-katolički križ, pravoslavni križ i židovsku zvijezdu. To je duša ove zemlje. To je status naslijeđene tolerancije”. Sa druge strane “naslijeđene tolerancije” u poslednje vreme desile su se mnoge kontroverze u vezi Zida boli na Selskoj. Zid boli je veliki niz nasloženih opeka za svakog poginulog u domovinskom ratu. Stipe Mesić je predložio premeštanje zida na Mirogoj i njegovo zalivanje betonom kako bi se zaštitio. Tome se usprotivila većina javnosti, ali je deo zida sa imenima od A do M već premešten.
