Na sveprisutnom FaceBook-u je najavljeno gostovanje Queeria ekipe u emisiji “Štiklom u vrata” u produkciji B92. 22. februar, 17:30. (Bude valjda i repriza, pa se sami uverite.) Reko’ daj da uključim TV i da vidim i to čudo. Reakcija: “Ček’, jel to mene ovde neko zajebava ???”
Nisam siguran da sam sve video (ako neko jeste, neka me ispravi). Uleteo sam negde na početak izlaganja Maje Uzelac.
Uzelčeva mi je poznata po nekadašnjem “Kulturnom nokautu” gde se često ispostavljala kao neko ko ume tu nešto da misli. Skoro sam čuo da radi i kao DJ, a i uskoro će i film po njenom scenariju. Kako to Beograđani vole da kažu “gradska faca” koja koristi poznatu nam strategiju laganog campy excess-a i celeb glamura. Ok, ko voli voli, ko ne ne.
Uz takvu javnu sliku kao po pravilu ide i gay-friendliness. To mu dođe kao obavezan ukras. Opet, i najmanja doza gay-friendliness-a u Srbiji je dobrodošla.
Uzelac je u pomenutom izlaganju u nekoliko rečenica pojasnila da nije njoj jasno zašto je ona tu nešto gay-friendly i da joj aktivizam nije jasan. Nije njoj jasno ko su to “mi” i ko su to “oni” i ko kome tu i zašto pomaže. Sve je to zajedno besmisleno.
Čovek može da pomisli kako je eto žena prevazišla razne ustaljene stereotipe, kako smo svi zapravo isti i kako odatle aktivizam postaje izlišan. Jedna lepa be(zs)klasna soc-utopijska slika.
Čovek takođe može da pomisli kako Uzelac voli još jednu poznatu nam strategiju. Da se jebem, a da mi ne uđe. Ili, zanimljivo mi je za javnu sliku da se pomalo zakitim tim nečim kontroverznim, ali ne previše da mi se slika ne pokvari.
Uzelac se sa još desetak ljudi (uključujući i autora ovog teksta) pojavila i na Queeria 2009. kalendaru. Ima tu raznih ljudi iz raznih oblasti, manje ili više poznatih. Prvo što nekome padne na pamet (ispravite me ako grešim) je da su svi ne-straight seksualne orijentacije. Još jedan, ovaj put neimenovani model sa kalendara mi je vrlo uvređeno rekao kako mu smeta što se tu podrazumeva da su svi ne-straight. Nije valjda dovoljno pojašnjeno u disclaimeru kalendara (koji izlazi već treću godinu) da su ljudi na kalendaru samo gay-friendly. To što je neko od njih zaista L/G/B/T/… nije važno.
Sve zajedno smrdi na “Ma slikaću se naravno. Od viška eksponiranja u javnosti glava ne boli. Ali ću da minimiziram razlog postojanja takvog kalendara, jer je rizično za imidž.”
Uz takve prijatelje kome trebaju neprijatelji.
Dijagnoza: hroničan nedostatak muda u Srbalja. Možda u tome treba tražiti uzrok bele kuge?
“Imanje muda” (poput distinkcije pička/pizda) se ne odnosi naravno na polne žlezde u muškaraca, ni na pitanje pola, čak ni roda. (Uostalom, po pitanju LGBT prava žene uvek imaju veća “muda”.) Pitanje je hrabrosti. Hrabrosti da se stane iza nečega od početka do kraja. Da se sitnosopstvenički ne stane na pola u brizi za svoje dupe.
Veliki dušebrižnici zemlje Srbije su od silnog baveljenja dušom i nacionalnim spasenjem prevideli sve češću moralno-anatomsku falinku. Bezmudost.
Čujem kako pitate a kako/kada/kome se to štrojenje desilo. Očigledna implikacija čika Frojdovog straha od kastracije je zanimljiva tema, ali već malo proprana.
U prvom tekstu na ovom blogu sam pokušao da se pozabavim fenomenom urbanosti/urbanog i šta to znači u Srbiji prve decenije XX veka. Pobrojanim kvalitetima bih dodao i hrabrost. Sve ovo što sebe naziva urbanim je u većini slučajeva žalosna skupina kastriranog i oportunog polu-sveta u maničnoj (i neuspešnoj) potrazi za autentičnošću.
Pomenuta emisija je u produkciji medijske kuće B92 koja se već godinama batrga u limbu ideološkog repozicioniranja. Kulturfašizam > populizam. Neretko je urbanost identifikovana sa napretkom/liberalizmom, a ruralnost sa konzervativizmom/mračnjaštvom u kakvoj god zbunjenoj seno-slama političkoj situaciji. Ali sada moramo malo da prikazujemo i ono što “narod” voli ili nas neće biti. Surova logika tržišta.
Pomenuto batrganje može ponekad (retko) da bude i šarmantno. Tako se u pomenutoj emisiji Suzane Zlatanović (čije javno Luna Lu lice je takođe navodno gay-friendly) pojavljuje i Indira Radić, estradna umetnica koja je od strane LGBT aktivista proglašena za gay ikonu godine. U nekom njenom spotu se pojavljuju dva muškarca koja se ljube. Žena je na svoj veoma jednostavan način objasnila kako nema ništa protiv LGBT populacije i kako je ljubav najvažnija. Nije bitno ko se tu sa kim voli. Kratko i jasno. Za razliku od ostatka zbunjeno-mučno-muljatorskog priloga.
Ko tu ima veća muda? Hipsterka ili pevaljka?
Još jedan prilog redefiniciji urbanog?
Dakle, drage/i moje/i, nemojte pomagati napola, molim vas.
Sa navijačima Rada bar znam na čemu sam.
link ka originalnom članku >>>
No comments:
Post a Comment