Tuesday, April 5, 2005

Pun sokak čuda

Savremena umetnička scena u Istanbulu
Objavljeno u magazinu Genius Domus, No.11, april 2005.)



Malo istorije …

Nastanak Istanbula možemo za početak naći u klasičnoj mitologiji gde se čuveni žensakroš, Zevs zaljubio u Io. Da bi je zaštitio od gneva večito ljubomorne supruge Here, Zevs pretvara Io u kravu. Od tada ona luta istočnim obalama Grčke i dospeva do Bosfora (odatle i ime “boos-foros” ili kravlji moreuz). Nakon što je opastnost prošla, Io rađa Keroesu, a kasnije dobija i unuka Bizasa, osnivača Bizanta. Bizas morskom rukavcu u blizini naseobine daje ime Zlatni Rog u spomen svojoj baki.

Istorijska istina nije daleko od mitološke. Megarska plemena u begu od Doraca beže iz Grčke 7. veka stare ere i nalaze utočište u blizini današnjeg Bosfora. Osnivaju Bizant i od tada su pod stalnim opsadama od strane Spartanca, Persijanaca i samog Aleksandra Makedonskog u 4. veku stare ere. Bizant se stavlja pod zaštitu Rima krajem stare ere, a proći će četiri veka do trenutka kada Konstantin I proglašava grad rimskom prestonicom 330. godine. Počinje zlatno doba Konstantinopolja, a ljubomora pohlepnih savremenika rezultira stalnim opsadama. Ekspanzija Otomanskog carstva zahvata istočno rimsko carstvo i grad konačno pada 1453. godine. Konstantinopolj postaje Istanbul, nova prestonica Otomanskog carstva za narednih šest vekova. Posle I svetskog rata poslednji Otomanski sultan napušta grad i Turska postaje republika. Istanbul postaje najistočnija zapadna kulturna svetska prestonica. Evropa je trenutno izbezumljena od mogućnosti da Turska uđe u EU tvrđavu, jer bi značilo još jedno sasvim legitimno osvajanje Evrope od strane Islama.

… nešto konsekvenci …

Istorijske i geografske oklonosti su od Istanbula načinile jedinstvenu kulturnu sredinu u kojoj susret istoka i zapada ne zvuči kao otrcana fraza. Jedinstvena metropolis koji osim profitabilnih šverc tura nudi neverovatni palimpsest kulturnog i umetničkog nasleđa. Od najranijih dana rimskog slikarstva, vizantijskog graditeljstva i mozaika, islamske dekorativnosti do savremenih umetničkih formi koje kao najveći impuls imaju u samom gradu. Gradu koji je postao paradigma globalne podele na istok i zapad, na hrišćanstvo i islam i (ne)mogućnosti da se te suprotnosti usklade.

Čuveni mit kako je islamska umetnost lišena figuralnog predstavljanja usled religiozne zabrane takvog prikaza je delimično netačna. Figuralno slikarstvo je bilo veoma prisutno u svetovnoj umetnosti, a dominacija institucije vere je naprosto skrajnula iz centra pažnje takav, zapadu blizak način izražavanja. Senzitivnost na globalne (zapadne) tokove savremene umetnosti potvrđuje i trenutna umetnička scena Turske sa sedištem u Istanbulu. Prvi put sam ušao u Konstantinov grad kao student upoznavajući se sa čudesima arhitekture i opštim tursitičkim mestima. Prilikom svoje poslednje posete imao sam mnogo više vremena za malo manje školsko istraživanje grada koji nudi još mnogo toga osim Aja Sofije, Topkapi palate i Sultanahmet džamije. Savremena umetnička scena u tom svetlu predstavlja zanimljiv fenomen kako sa stanovišta produkcije , tako i sa stanovišta organizacije, galerijske prakse i tržišta umetnosti. Kulturna politika Turske nije previše naklonjena savremenoj umetnosti, što sudeći po živosti scene izgleda kao stimulans. Galerije i nezavisni akteri pomoć najčešće dobijaju od banaka i stranih fondacija. Skoro svaka veća banka ili predstavništvo u Istanbulu ima i svoju galeriju. Sa jedne strane banka kulturnim angažmanom dobija na medijskoj vidljivosti, a umetnici i kuratori neophodne resurse i podršku. Skoro sve galerije savremene umetnosti su smeštene u kvartu Beyoglu i ulici Istiklal, u okviru novijeg dela grada sa ove strane Zlatnog roga. Kosmopolitska Istiklal ulica nudi sve od tradicionalnih kafedžinica sa nezaboravnim slatkišima uz srednjeevropske coffee shopove, preko nadsvođenih bazara sa tradicionalnom bofl robom uz ultra skupe prodavnice svetskih dizajnerskih marki, do trash galerija uz izložbene prostore u kojima gostuju najveće zvezde savremene vizuelne kulture.

Pored plodnog braka bankarstva i umetnosti istanbulska art scena postaje sve više prepoznatljiva po istanbulskom bijenalu. Prvo bijenale u Istanbulu je održano 1987. godine, a kritički okvir je manje više baziran na pomenutom specifičnom istorijskom i geopolitičkom položaju koji grad zauzima. Pozvani umetnici su uglavnom inspirisani fenomenima kulturne razlike, globalizacije protiv regionalizacije, nacionalnog identiteta i zagubljenošću pojedinca u “velikim svetskim kretanjima”. Prošlogodišnje osmo po redu bijenale je imalo naslov “Poetic justice” a kurator je bio Dan Cameron, glavni kurator New Museum of Contemporary Art u New Yorku. Kako u Istanbulu još uvek nije postojao nikakav muzej savremene umetnosti niti bilo kakva zgrada slične namene i kapaciteta Bijenale se održavalo po manjim galerijama, istorijskim lokacijama i na otvorenom prostoru. Cameron svoj koncept poetske pravde veoma široko postavlja u kontekst fenomena pravde i jednakosti na globalnom nivou. Za njega je paradigmatičan primer krađe iz Nacionalnog muzeja u Bagdadu 2003. godine koja je ostala neprimećena usled maničnog zavođenja demokratije. Koliko smo spremni da zaista razumemo sudbine drugih ljudi i naroda u drugim zemljama? Koliko savremena umetnost može uticati na ljudsku svest i koliko primer umetničke prakse kretanja od čistog potencijala do čiste aktualizacije može da se primeni na život pojedinca?

Selektor ovogodišnjeg Bijenala je Vasif Kortun, direktor Platform galerije, a naslov izložbe je jednostavno “Istanbul”. Referiše se i na stvarni grad kao i na sva ona simbolička značenja koja to ime nosi sa sobom. Izabrani umetnici reaguju na Istanbul kao konkretni urbani entitet, a sama izložba neće biti jedinstveni program nego serija događaja. Paralelna izložba će se desiti u Eindhovenu, pa će umetnici imati priliku da izlože radove na oba mesta. Kontekstualizovanje umetnosti u nestabilnom i otvorenom prostoru Istanbula i zatvorenoj instituciji muzeja u Eindhovenu.

Ove godine bijenale ima šansu da se delimično desi i u zvaničnoj zgradi savremene umetnosti. Inicijativa Istanbul Modern-a je već postao delom savremene turske mitologije. Čitav projekat izgradnje i organizacije muzeja je bio dosta dugo tajnovit i bez nekog većeg interesa javnosti. Sa čaršije mogu da se čuju samo glasine da vlada skoro nema nikakvog udela u takvom projektu, a da je izgradnju muzeja pomogla bogata turska porodica koja zauzvrat traži donacije domaćih umetnika. Po poslednjim vestima Istanbul Modern je otvoren pre dva meseca i smešten je na obali Bosfora u Pera kvartu. Program muzeja se bazira na prikupljanju moderne umetnosti kao i na promociji savremene umetnosti. Više nego živa scena konačno dobija zvaničnu instituciju, a ostaje da vidimo da li joj to treba uopšte.


… i pouka tuđeg iskustva

Šetajući se Istanbulom ne možete se oteti utisku sličnosti sa Beogradom. Isti spoj kontradiktornosti, slojevi istorije, život na ulici, a ne treba zaboraviti ni “500 godina pod Turcima”. Vibrirajući grad čiji umetnici bez obzira na prepreke pronalaze svoj model učešća na svetskoj sceni. Obitavanje na ivici dva sveta i preuzimanje iskustava iz oba. Poslenicima savremene srpske političke scene večito zabrinutim za nacionalni identitet sasvim je prirodna inklinacija ka zapadu bez obzira na neizbrisiv trag tih “500 godina”. Ili nismo dovoljno blizu ivice?


Platform galerija

PLATFORM centar za savremenu umetnost je pokrenut u septembru 2001. godine kao mesto susreta i razmene među umetnicima, kritičarima i kuratorima. Sadrži arhivu umetnika, prostor za istraživanja i predavanja i galeriju u nivou ulice i po strukturi podesća na Centar za Savremenu Umetnost u Beogradu. Dosadašnja praksa PLATFORM galerije se bazirala na samostalnim i grupnim izložbama veoma savremenog kritičkog okvira. Izložbe su dosta često praćene tematskim predavanjima kuratora i umetnika, a programu je dodata i radionica videa i filma. Početkom 2003. godine je iniciran “residency” program koji omogućava gostujućim umetnicima da ostanu po nekoliko meseci pod patronatom galerije i isprodukuju završno delo za izložbu. Ovakvi programi su posebno zanimljivi opet zbog reagovanja umetnika na specifičnosti grada. Dalja praksa galerije je više post-kuratorska što podrazumeva i gostujuće muzeje i galerije iz drugih zemalja.

www.platform.garanti.com.tr


Borusan galerija

U Borusan Sanat Art galeriji je krajem novembra 2004. održana izložba poznate nemačke umetnice Rebecce Horn. Rani radovi Hornove su se bavili odnosom tela i njegovog okruženja (objekti i razni instrumenti nakačeni na ljudsko telo). Razni artificijelni produžeci ljudskog tela ilustruju senzitivnost ljudskog tela. Kasniji radovi su mnogo većih razmera kao čuveni izokrenuti klavir. Izložba u Borusan galeriji predstavlja jedan poprilično nasumičan presek kroz stvaralaštvo: od videa, preko pernatih mehanizama do slikarskih automatona. Snimci njenih performansa se mogu videti na drugom spartu galerije kao i 35mm filmovi: " La Ferdinanda", "Buster's Bedroom", "Cutting Through thePast" U svakom slučaju važno gostovanje umetnika za lokalnu scenu.

www.borusansanat.com

Galerist galerija

U novembru 2002. godine Trafik fondacija iz Rotterdama je inicirala novu platformu za kulturnu saradnju između Turske i Holandije. 19 umetnika iz Holandije i Turske je učestvovalo na izložbi “Between the waterfronts” čiji su autori Fulya Erdemci i Ron Mandos. Umetnici su u svojim radovima reagovali na sličnost gradova na vodi kao što su Rotterdam i Istanbul. Posle dve godine slična izložba je održana u Istanbulu pod nazivom “The visitor” koja se nadovezuje na “Between the waterfronts” a bavi se prolaznošću i večito promenljivom ulogom savremenog umetnika. Mnogi radovi su postavljali pitanja o tome kako je biti outsider, stranac, posetilac… Slični gradovi stotina kilometara udaljeni… Štrikani enterijer Desiree de Baar, gole Turkinje u Amsterdamu Aysela Bodura i “Blood is sweeter than honey” još jedan zajednički projekat Ahmet Oguta i Sener Ozmeta poznatih našoj publici po projektu Coloring Book.

www.galerist.com.tr


Akbank galerija

Reading the city of signs – Time Lines izložba u Akbank galeriji se bavi istorijskim mestom i značajem grada kroz manje poznati Istanbul. Grad gde su razne manjine uživale relativnu autonomiju pod otomanskom administracijom upućuje na testiranje Istok/zapad stereotipa i istraživanja osnova raznih mogućih identiteta. Postoji velika mogućnost da politički, kulturni i ekonomski imperijalizam zameni nacionalne i regionalne kulture nekakvim standardizovanim formama konzumerizma i novog društva spektakla. Francuska kovanica “altermondialiste” provocira nas da zamislimo alternativne forme identiteta. Solidarnost sa drugima, a ne antagonizam može da rodi transnacionalni identitet. U okviru izložbe vreme je tretirano kao mreža nevidljivih putanja koje nam dozvoljavaju da putujemo kroz vreme na bilo koju stranu. Ove metaforičke linije ukazuju na procese upisivanja vremena u tkivo grada i materijalno i simbolički.

www.akbanksanat.com


Garanti galerija

U vreme posete galeriji bila je u pripremi izložba velike zvezde arhitekture, Zahe Hadid. Prošle godine Hadid je dobila Pritzkerovu nagradu, a povodom toga se širom sveta održavaju izložbe njenih najnovijih projekata praćene luksuznom monografijom. Zaha Hadid je poznata po pomeranju granica arhitekture i urbanog dizajna, a u kontekstu naše priče o drugosti u umetnosti važna je činjenica da je Zaha rođena u Bagdadu i da je verovatno jedina slavna žena arhitekta. Osamdesetih je radila sa Remom Koolhaasom u OMA, a devedesetih stiče svetsku slavu svojom beskompromisnom likovnošću. U okviru istambulske izložbe planirani su prikazi najnovijih projekata među kojima su skijaška skakaonica u Innsbrucku i Phaeno Science Centre u Wolfsburgu. Izložba je samostalna inicijativa direktora galerije Munevver Eminoglu.

www.garanti.com.tr

No comments: