Ok, trebalo je da bude “Pevanje iz pičke”, ali kao ‘ajde da ne bude baš u naslovu.
Jako volim ženske vokale i “female vocalists” tag je treći po frekventnosti na mom last.fm profilu. Žene vas vozaju u emotivne predele gde samo one mogu da vas odvozaju, a i ima nešto u ženskom glasu što je kao stvoreno… pa, za pevanje. Kreće se u spektru o kojem muškarci mogu samo da sanjaju. Bolna tugaljivost Billie Holiday, čvrstva toplina Elle Fitzglerald, halucinanto dreamy vokal Hope Sandoval (Mazzy Star), atonalno recitovanje Kim Gordon (Sonic Youth), perfektan party match Cindy Wllson i Kate Pierson (The-B52s), nadrealni kapaciteti Elizabeth Fraser (Cocteau Twins), next door girl Kim Deal (Pixies, Breeders), predivno medeival vrištanje Mirande Sex Garden, promukli goth Siouxsie Sue, country noir Neko Case, lepljivo devojački glas Harriet Wheeler (The Sundays)… Lista je odugačka i koga baš zanima neka overi sadržaj pomenutog tag-a.
Ima taj neki kvalitet koji mogu da opišem samo kao pevanje iz (izvinjavam se još jednom) pičke. Prvo zato što vagina zvuči previše sterilno i klinički, a drugo, nije onako vagina dentata preteća u fazonu “e sad ću da vam odgrizem kite, svinje mizogine”. Više je iskreno i ogoljeno, toplo i vlažno i puno neke sirove primordijalne energije. Najbolje što žena može da mi dočara kako je to biti žena. I najbliže što sam ikada stigao u kontaktu sa ženama. (Blamantne pokušaje ne računam). Pomenutu frazu sam uglavnom upotrebljavao za PJ Harvey, i to uglavnom za prva dva albuma. Kao da su joj usta zamenjena pomenutim organom. Ima tu raznog fem kukanja o krvavljenju i napuštenosti i “It’s A Man’s Man’s Man’s World” neravnopravnosti. Sve to stoji i poštujem ja sve to, ali nije ključno. Ključno je kako žena može da me penetrira kroz uši. I da posle hoću još.
Drugi put mi je fraza pala na pamet kad sam čuo Amandu Palmer. O njoj i njenom nekadašnjem bendu The Dresden Dolls sam već piskarao (Americana Tidbits br.5 i br.18.). Brechtian punk vodvilj koji je vešto uspeo da izbegne nalepnice goth i neo-folk, ali dobija generalni tag dark cabaret (jel’ bio neko na The Tiger Lillies u Beogradu?) koji ni slučajno ne treba lepiti na bendove kao što su Beirut, DeVotchka, Gogol Bordello i slične meni ne baš drage (stvar je ukusa, jel’te) NemanjaKusturica/gypsy/trubači/terevenka bande.
Amanda Palmer je u petak imala koncert u Webster Hall-u, popularnoj i od skora redekorisanoj multipleks stanici za zabavu u East Village-u Gotham grada. Bizarni “kristalni” lusteri, teatarska atmosfera, faux otrcanost, gargojli i overall “haunted” look. Svirku su otvorili Walter Sickert & THe ARmy of BRoken Toys. Lepo, malo, kamerno i dovoljno kratko. Binu su preuzele sestre Boekinbinder iz “Vermillion Lies“. Dve ljupke i lutkaste devojane koje sviraju morbidne cirkusko-vodviljske poskočice. Izdale i novi album “What’s in the box?”. Toplo preporučujem i prethodni, “Separated at Birth”. Iz meni nepoznatog razloga neposredno pre Palmerove nastupaju “The Builders and the Butchers“, 5 momaka koji sviraju grobljanski, ali vrlo energičan alt-country. Frontmen vrlo sladak i podseća na Grant Lee Phillipsa (ne likom, nego delom), ali je nekako prekinuo taj prijatan feminin-ka-androgin tok čitavog događaja.
Palmer je u skladu sa naslovom svog albuma “Who Killed Amanda Palmer” izneta na scenu obučena kao corpse bride. Zgodna i raščupana, sa dlakama ispod pazuha i neverovatno dobrim dekolteom na krinolina-like haljini otvara koncert otvaračem sa albuma, “Astronaut: History of nearly nothing”. Svirka u Brooklynu od pre dva meseca je bila onako barska. Ona i klavir teško da mogu da reprodukuju bogatu (možda i preteranu) produkciju sa albuma. Ovde ja opet vidim samo nju i klavir. Do vraga, ovo će sad stvarno biti kamerno kling-klang. Ne lezi vraže, samo uz pomoć furioznog pijanisanja, glasa i u naslovu pomenutog organa uspeva da nadomesti sve gudače, horove, gostujuće muzičare i ine parafernalije. Za teatarski deo se pobrinuo Danger Ensemble iz Australije koji je za džaba prati na kompletnoj promotivnoj turneji. Lyndon Chester iz istog plesno-teatarskog ansambla je ponekad prati na violini i uspešno zamenjuje violončelo Zoe Keating sa albuma. “Simon Says” (lepa i tužna posveta Velvetima), “Apmersand” (nemogućnost da se bude u paru), “Strenght Through Music” (posvećeno Columbine upucavanju, a snimano za vreme Virginia-Tech masakra), pa “Guitar Hero” (video igre i rat u Iraku) izveden na plejbek i uz air guitar koreografiju, “Google Me” napisana u paru sa Neil Gaimanom sa kojim je napisala i knjigu “The Big Book of Who Killed Amanda Palmer”. Pa onako ispresecano nekolikim The Dresden Dolls favoritima “Mrs. O” (tragična pesma o poricanju), “Coin Operated Boy”, “Half Jack” i moja omiljena “Backstabber”.
Kad kuka onda ne cmizdri, a kad se veseli onda se zajebava. A sve prikucavajuće energično i do daske (jaja?).
Pošto noćni klub u podrumu počinje sa svojim programom negde oko pola jedanest vreme je da se i ovo pritera kraju. Prvo lagana ukulele cover verzija “Creep” od Radiohead uz horsku pratnju publike. Obećao sam sebi da ću izaći sa koncerta ako bude nešto svirala od njih, al’ šta sad. I za kraj nekakva scary dance verzija “Coin Operated Boy” sa trake. Negde nasred koncerta se sprdala sa “mainstream”-om lipsinkujući “Umbrella” od Rihanne sa sve MTV-like plesnim nastupom. To me malo podseti na činjenicu kako je na svom solo projektu pristala na neke kompromise kao što su prebogata produkcija i upeglani video spotovi, pa mi je Rihanna ironija malo otužna. The Dresden Dolls su imali svoju stabilnu armiju poklonika i prilično beskompromisan stav. Očigledno je došlo vreme da se neki računi ponaplaćuju iako u Njujorku uspeva da skupi samo par stotina ljudi. Idemo dalje. Samo ne u pravcu Goldfrapp koji su posle božanstvenog “Felt Mountain” albuma skliznuli u popularni electro humpa-cumpa. Pomenuti organ ostaviti lepo au naturel, neobrijan i pevati kroz njega direktno iz iznutrica.
Posle svirke sam se osećao prijatno pojeban sirovom energijom, pravo iz pičke.
Fotke:
Flickr
FaceBook public album
further reading:
www.amandapalmer.net
www.whokilledamandapalmer.com
www.wkapfm.com
www.dresdendolls.com
Amanda Palmer videos (11 komada)… gledati onako po redu. + snimak sa barskog nastupa u Brooklynu.
Hate list (za svaki slučaj):
- Gudmundsdottirova ima neosporno neviđene vokalne kvalitete, ali je isto tako neviđeno dosadna.
- Laurrie Anderson je da citiram ogorčenu posetiteljku koncerta “(what a) midwestern fake”.
- Diamanda Galas
- Tori Amos
- Sinead O’Connor
Ko je uspeo da stigne do kraja ovog posta, a javi se prvi (i zanima ga/je), dobije od mene CD “The Builders and the Butchers”. Slučajno sam dobio jedan viška.
link ka originalnom članku >>>
No comments:
Post a Comment