Objavljeno u magazinu "Genius Domus" No. 12, 2005.
Iako vreme za omanji izlet do Zagreba nije bilo baš najsrećnije izabrano (srebrenički razgovori na Pravnom fakultetu), iskustvo grada je bilo više nego pozitivno. Fantastična austrijska istoricistička arhitektura doprinosi poznatom centralnoevropskom osećaju prestonice republike Hrvatske. Ilica sa svojim uvek perfektno doteranim šetačima, Mimara kolekcija, trg Svetog Marka i bana Jelačića, Kaptol sa katedralom su obavezne destinacije svakog posetioca. Građanska uglađenost, harmonija i čistoća. Ipak ono što je bilo najfascinantnije za par dana obilaska Zagreba je njegovo glavno groblje Mirogoj i to bez ikakvih ironijskih referenci glede početka ovog teksta.
Monumentalno groblje Mirogoj je izgrađeno 1876. na posedu Ljudevita Gaja, vođe hrvatskog nacionalnog preporoda u severnom delu grada.
To novo groblje je zamenilo osam grobalja, a projektovano je od strane Herman Bolléa (1845-1926), učenika Friedrich von Schmidta. Herman Bollé poreklom Francuz potomak je nemačke porodice arhitekata. Skoro pola veka je živeo u Zagrebu na čiju je arhitekturu izvršio velik uticaj, a posebno na rekonstrukciju velike katedrale. Gradnju Mirogoja je započeo 1879, sa prelepim arkadama, kupolama i centralnim crkvenim portalima. Arkade su završene 1917. godine, dok je centralni deo bio gotov 1929. Neorenesansni stil groblja odlikuje simetrija, sklad i smirenost. Neverovatna je upotreba vizura, kao i manipulacija dnevnim svetlom. Po prvom statutu sve su veroispovesti bile ravnopravne, tako da jedne uz druge možete videti pravoslavne, katoličke i jevrejske grobove. Mirogoj je odatle veoma bitan kao arhitektonsko dostignuće, kao umetnička galerija, ali i kao knjiga hrvatske (i podosta Jugoslovenske) istorije.Šetnju je najbolje započeti u jednom od krila aleje velikana. Prelepe arkade kroz koju pratite čitavu istoriju, što socijalnu što umetničku. Vladko Maček, Petar Preradović, Stjepan Radić i Miroslav Krleža su samo neka od imena koja možete pronaći, a sećate ih se verovatno samo iz školskih udžbenika (zavisi koliko ste stari). Tu su i grobovi iz skorije hrvatske istorije poput Ene Begović, Dražena Petrovića ili Krešimira Ćosića. Jedno do centralnih mesta van aleje velikana zauzima i grob Franje Tuđmana, nagnuta crna granitna ploča.
Mirogoj postaje neverovatan prizor na dan mrtvih, katoli_ki praznik 1. novembra (dan posle noći veštica, 31. oktobra).
Hiljade ljudi se sa svećama upućuje ka Mirogoju da oda počast svojim preminulima. Čitavo groblje se svteluca od upaljenih sveća, a na centralnom mestu gori krst od voska. Dr. Željka Čorak, istoričarka arhitekture i umetnosti je povodom primanja Mirogoja u Udruženje zna_ajnih evropskih grobalja (ASCE) izjavila: “Hrvatska smrt ima više ukusa od hrvatskog života. Ako pogledate mirogojske kupole vidjet ćete simbole svih konfesija-katolički križ, pravoslavni križ i židovsku zvijezdu. To je duša ove zemlje. To je status naslijeđene tolerancije”. Sa druge strane “naslijeđene tolerancije” u poslednje vreme desile su se mnoge kontroverze u vezi Zida boli na Selskoj. Zid boli je veliki niz nasloženih opeka za svakog poginulog u domovinskom ratu. Stipe Mesić je predložio premeštanje zida na Mirogoj i njegovo zalivanje betonom kako bi se zaštitio. Tome se usprotivila većina javnosti, ali je deo zida sa imenima od A do M već premešten.
Pored divljenja arhitektonskoj i skulptoralnoj lepoti možda vam padne na pamet i “Istina, odgovornost, pomirenje”. Istinu verovatno nikad ne saznate, možda osetite neku odgovornost, a pomirenje se valjda desi, pa makar i na groblju.
No comments:
Post a Comment